Neće niko posao od 1.000 evra!

Posla ima, para ima, ali ljudi za te poslove nema. O čemu se radi? O poslovima drvoseča u valjevskim šumama i po višegodišnjem problemu nedostatka lokalne radne snage. Poslovi daleko od toga da su laki, ali se za mesec dana može zaraditi i svih 1.000 evra. Nije, onda, čudo što u našim šumama u 99 odsto slučajeva rade ljudi koji dolate iz Republike Srpske. Za pošumljavanje, zaštitu i okopavanje, te seču drveta, iznošenje i izvoz oblovine na teritoriji Kolubarskog i Mačvanskog okruga, država godišnje obezbedjuje 100 miliona dinara, priča za naš radio Dragić Tomić, rukovodiolac korišćenja šuma u preduzeću „Boranja“. Za sve te poslove, kako kaže, raspisuje se tender ali je uočljivo da se za pojedine poslove niko ne javlja jer, na primer, dve privatne radnje iz Kolubarskog okruga koje se bave poslovima u šumarstvu, jednostavno ne mogu da nadju ljude iz Valjeva i okoline. Radna snaga zato se angažuje iz RS, a državne pare, umesto da ostanu u Valjevu, odlaze dalje, priča Tomić.

 Tomić kaže da su radnici iz RS zadovoljni platom, hranom i smeštajem, dok se na prste jedne ruke mogu izbrojati radnici sa našeg područja. Ove godine, po njegovim rečima, na području Šumske uprave Valjevo planirani su radovi u šumama na Povlenu, Rajcu i Jautini, ali ni četvrti deo neće moći da obave valjevske firme pošto zainteresovanih radnika nema, a moguće je angažovanje bar stotinak nezaposlenih. Hroničan problem nedostatka ljudi za poslove u šumarstvu mogao bi se rešiti u saradnji sa Službom za zapošljavanje, smatra on.

Dragić Tomić kaže da praksa da se za poslove u šumarstvu angažuju ljudi iz Republike Srpske važi za celo područje zapadne Srbije, dok u šumama na istoku naše zemlje, kao drvoseče masovno rade Rumuni, koji dolaze, da li treba i to pominjati, iz zemlje koja je članica EU. Za to vreme, samo na evidenciji nezaposlenih Službe za zapošljavanje u Valjevu, više je od 12.000 ljudi. Ni deset njih prošle sezone nije bilo zainteresovano za rad u šumi, za platu tri puta veću od prosečne.